ILUZIJA

 

Ja sam list kog nosi vetar,

ja sam zvuk što para etar,

svoje izlizane misli čitam,

dok nošen vetrom kroz život skitam.

 

Ja sam dim što dotiče prostor,

ja se ne borim, i ne pružam otpor,

bez dela i bez zasluga

gledam film...

 

Iluzija

opipljiva,

istina

neizreciva.

Kako znam da mislim?

Tako što mislim da znam.

Da li postoji svet,

il' sam ga stvorio ja?

Iluzija...

 

Ja sam nit što veze pogled,

ja sam večnost, ja ne znam za vreme,

ja sam budan i znam da sanjam,

ja nisam radnik,

ja sam radnja.

 

Ja sam Mesec što gleda iz vode,

kao svedok bez namere,

ja nisam telo nit’ je telo moje,

ja nisam platno što ga oči kroje.

 

Iluzija

opipljiva,

istina

neizreciva.

Kako znam da mislim?

Tako sto mislim da znam.

Da li postoji svet,

il' sam ga stvorio ja?

Iluzija...

IDEJA BEZ LICA

 

To klupko ideja,

ta nemirna reka,

to ime što čeka

svoj neizbežni kraj,

 

Taj pohlepni lopov,

taj krivac što sudi,

onaj što trpi

i što se trudi,

 

Ta bezlična senka,

taj rob navika,

onaj što pamti

i što zaboravlja,

 

Taj trgovac škrti,

što gubi, što se ljuti,

taj prepredeni lisac,

taj sujetni pisac.

 

Taj nečujni glas

što prisvaja misli,

što mrzi i voli,

naređuje i moli,

taj lažni akter,

sumnjiv karakter,

ideja bez lica.

 

Taj veliki borac

što ponosom truje,

dok krvari u borbi

da ostvari mir,

 

Zapleten u mreži

zadovoljstva i bola,

naoružan grehom

za čednost se bori.

 

 Taj ponizni sluga

što svirepo vlada,

dok otima nudi,

sa osvetom prašta.

 

Taj umorni sanjar

što uspavan luta,

u mraku čeka svetlo

na kraju puta.

 

Taj nečujni glas

što prisvaja misli,

što mrzi i voli,

naređuje i moli,

taj lažni akter,

sumnjiv karakter,

ideja bez lica.

KAKAV SAN

 

Upadam u tvoje oči,

gubim se u njima.

Teško podnosim tvoje lice,

svaki mi pogled otima.

 

Tvoja senka diše mi za vratom,

od tvoga daha pokušavam da bežim,

poražen jednim dodirom

pred tvojim stopalima ležim.

 

Zašto si tu kad nisi tu?

Zašto sam s tobom kad sam sâm?

Kako te čujem kad si daleko?

Gde počinješ ti, gde prestajem ja?

Zašto si tu kad nisi tu?

Zašto sam s tobom kad sam sâm?

Kako te čujem kad si daleko?

Kakav je ovo san?

 

U tvojoj kosi zaboravih prste,

na tvome jugu izgubih glavu,

u tvome srcu pronađoh mesto,

u tvom umu boravim često.

 

Kroz tvoju kožu dodirujem sebe,

iz mojih usta teče tvoj glas,

pored sebe uvek vidim i tebe,

u tebi sebe.

 

Zašto si tu kad nisi tu?

Zašto sam s tobom kad sam sâm?

Kako te čujem kad si daleko?

Gde počinješ ti, gde prestajem ja?

Zašto si tu kad nisi tu?

Zašto sam s tobom kad sam sâm?

Kako te čujem kad si daleko?

Kakav je ovo san?

TU SAM

 

Dobro je što nisi moja

Pa mi te uzeti ne može niko

Sreća je da ne znam što te volim

Jer razlozi znaju da nestaju

 

Al' ubija me žudnja za tobom

Gasi mi žeđ za životom

Od mene osta samo čežnja

Za tvojom lepotom

 

Mamiš me u zamku strasti

Ostavljaš me vezanog da se koprcam

Bez milosti me puštaš na slobodu

Da čekam

 

Sam na slobodi

Bez lanaca sreće

Bez okova tuge

Ubijam nadu da umre prva

Ne želim da čekam

U mutnoj vodi

Tu u tebi sam

Slobodan

SAD

 

Vremena nemam za čekanje,

ni stare slike za sećanje.

Sve što je bilo, prošlo je,

ono što sledi ne zanima me.

 

Otiš'o razum na pecanje,

pobegli snovi na spavanje.

Ostao život da živi se,

ostala soba da vratim se.

 

Sad nije vreme,

Sad neće doći,

Sad postoji uvek

i nikad neće proći.

 

Sve se desi baš sad,

i vetar duva baš sad,

i ti i ja i noć i dan,

sve, baš sve, baš sad.

 

Talasi tebe u mislima

i more misli u ušima.

Čuju se senke zbivanja

i odgovori bez pitanja.

 

Dok život živi bez napora,

gledam u večnost bez pogleda.

Iz moje sobe bez zidova,

vidi se sve, baš sad.

 

Sad nije vreme,

Sad neće doći,

Sad postoji uvek

i nikad neće proći.

 

Sve se desi baš sad,

i vetar duva baš sad,

i ti i ja i noć i dan,

sve, baš sve, baš sad.

NEMA TAJNI

 

Misli o tebi ugasile tišinu

Vetar je doneo tvoj vreli dah

Zatvaram oči da izbrišem daljinu

Da ničega nema između nas

 

Dolaze koraci što vode te meni

Čuje ih srce

ritam je jak

Pogled je spreman da bude na tebi

Čim otvoriš vrata i prekineš mrak

 

Govore tela

mi ćutimo

Slušamo ljubav i dišemo

I nema tajni kad ljubav je tu

Govore tela istinu

OTKRIVEN PLAM

 

U središtu srca

Na izvoru sunca

Večne vreline početak završavaju

Svetlost i tamu spajaju

 

Tebe

I mene

U beskraj zatvaraju

Misli u dim pretvaraju

Dok siluete se spajaju

 

Između nas

Nema nas

Kao dodir vreme stoji

Dok svaki kraj početak kroji

Noć i dan

Ti i ja

Boje se mešaju

I lica nestaju

Ostaje život sâm

 

Iz zenice oka

Kroz slepilo strasti

Pogledi se probijaju

Sami sebe otkrivaju

 

Sa vrha planine

Do besplodne doline

Kroz olujne divljine

Kroz vlažne dubine

Putem vreline

Do tišine

 

Između nas

Nema nas

Kao dodir vreme stoji

Dok svaki kraj početak kroji

Noc i dan

Ti i ja

Boje se mešaju

I lica nestaju

Ostaje život sam

IZ DANA U DAN

Prvo svetlo što me budi,

iz očiju dok se rađa svet

i pospanost još se trudi

da vrati me u san,

da zamagli mi dan.

 

Dan, kao i svaki drugi,

iz zagrljaja noći što niče

i sećanja što uporno nosi

na prohujale dane,

na zaboravljene noći.

 

Iz dana u dan,

Iz noći u san...

 

A ja, ako neko takav uopšte postoji,

svestan misli u kojima plovi,

vezan za ime, oslobođen krivice,

 

Tumaram kroz nestrpljive sate,

u društvu senke, u samoći,

sviram kroz vreme što se miče,

ton po ton, ka noći.

 

Iz dana u dan,

Iz noći u san...

 

I suton što se neprimetno desi,

između dana i noći što traje,

skrene mi pažnju na nebo što se gasi,

na zvezde daleke,

na svetla što se pale.

 

A noć, kao i svaka, puna mraka,

puna glava utisaka.

Polako tonem dok svet se pred očima briše,

nema noći, nema dana, nema mene,

nema ničeg više.

 

Iz dana u dan,

Iz noći u san...

KRAJ

 

Prestaće i ova kiša,

nestaće i poslednja kap,

ostaće beskrajno plavetnilo neba,

miris pokošene trave,

poneki oblak sećanja.

 

Proći će i ova noć,

izbledeće mrak,

rodiće zora novo jutro

i kapi rose odneće dan.

 

Sve ima svoj kraj,

al' nema kraja bez početka.

I sreća i tuga otići će znaj,

doći će nešto novo što čeka.

 

Sve ima svoj kraj,

al' je početak uvek blizu.

Sve će otići u zaborav,

doći će nešto novo

što čeka svoj kraj.

  • w-facebook
  • White Instagram Icon
  • White YouTube Icon
This site was designed with the
.com
website builder. Create your website today.
Start Now